Opis
Ne, ja to vise ne mogu – umornim je glasom, vidno razočaran, započeo svoju priču mladi inženjer nakon što je održao svoj prvi sat informatike u jednom gimnazijskom razredu. Bio mi je san da budem profesor. Cijeli sam se vikend pripremao za taj sat, više nego za ispit. Činilo mi se da sve znam. No, kad sam ušao u učionicu i na sebi osjetio trideset i pet pogleda, smrznuo sam se. Kako da ih naučim bilo čemu? Pa oni su tako različiti! Predstavio sam im se i nekako ipak počeo. U početku su bili mirni i činilo se da slušaju što im govorim. Da sam bio na ispitu sigurno bih dobro prošao. No, ubrzo sam shvatio da to ipak nije ispit i da moram govoriti drugačije – ali nisam znao kako. Počeli su se vrpoljiti i nešto međusobno došaptavati. Zamolio sam ih da prestanu, ali to nisu učinili, čak ni kada sam podigao glas. Nastavio sam s predavanjem nadajući se kako će se ipak smiriti jer taj je dio gradiva prilično složen. Jedva sam dočekao zvono.
